Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tržište rada, plate I sindikati". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Beogradska poslovna skola

SEMINARSKI RAD IZ EKONOMIJE

Tema: Trziste rada, plate I sindikati

Cene inputa sa stanovista teorije granicne vrednosti proizvodnje

granicni proizvod rada x cena proizvoda = cena rada (plata, zarada),

granicni proizvod zemlje x cena proizvoda = cena zemlje = renta I

Grafikon br. 13-1 Traznja za radom iz Grafikon br. 13-2 Kolicina inputa proizvodnje,

granicnog prihoda rada. odnosno kriva ponude inputa proizvodnje.

Ponuda inputa proizvodnje zavisi od karakteristika I preferancija njihovih vlasnika. Ponuda reaguje na cenu, kao u podrucju ispod tacke “A”. za inpute koji su fiksni kao sto je zemlja, kriva ponude ce biti savrseno neelasicna, od tacke “A” do tacke “B”.

U uslovima kada je cena visa, poducjeiznat tacke “B”, povecava se dohodak njegovog vlasnika. Ponuda rada

Ponuda rada predstavlja broj sati koje stanovnistvo zeli da radi na poslovnim aktivnostima koje donose zaradu (platu, najamninu, nadnicu I sl.).

Glavne odrednice ponude rada su: (1) brojnost stanovnistva I (2) nacin na koji oni provode svoje vreme.

Slika br. 13-1. Ponuda rada. Kolicina neke robe I usluga koje se nude na prodaju

stalno raste sa rastom njihove cene. Ponuda rada reaguje na isti nacin.

Pri plati – zaradi, W1, kolicina ponudjenog rada je q1 (tacka A).

Pri vecoj plati – zaradi, W2, radnici su spremniji da rade veci broj sati

u nedelji, to jest da ponude vecu kolicinu radam (q2).

Brojnost stanovnistva odredjena je natalitetom, moralitetom I migracijom. Povecanje ponude rada uz ostale nepromenjene uslove uslovljava smanjenje nadnice.

Nacin na koji stanovnistvo provodi raspolozivo vreme znaci da svaki pojedinac treba da odluci koliko ce da radi, a koliko ce vremena posvetiti dokolici I razonodi, odn. koliko ce svaka osoba ponuditi radnih casova preduzecu, a koliko ce sati potrazivati dokolica I razonoda. Sto se vise radi manje ostaje vremena za dokolicu I razonodu I obrnuto.

Realna plata predstavlja odnos normalne (nominalne) plate podeljena sa cenama roba I usluga – W/P sto pokazuje realnu kupovnu moc. Za sve realne plate – zarade, do tacke C , ponuda rada raste sa visim realnim platama. Od tacke C kriva ponude rada – SSL1 se uzdize. Produzetak krive ponuda rada obelezena se SSL2 je unazad povijajuca sto znaci ljudi sa povecanjem realnih plata zele da rade manje.

Trzisna ponuda rada postoji kao 1. individualna I 2. trzisna kriva ponude rada. Trzisna kriva ponude rada nastaje sabiranjem svih pojedinacnih ponuda rada. Ponuda rada na trzistu odnosi se na sve sate koji su ljudi spremni da provedu radeci za razlicite plate.

Traznja za radom – izvedena traznja

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]